Претраживање

Translate

НОВО!!

НОВО!!
ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

субота, 26. септембар 2009.

Beogradska premijera Žilnikovog filma Stara škola kapitalizma

Pozivnica
Četvrtak, 1. oktobar 2009.19:00 Beogradska premijera filma „Stara škola kapitalizma“, Želimira Žilnika
Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6

Vidimo se u cetvrtak, nadam se, na beogradskoj premijeri Zilnikovog filma STARA SKOLA KAPITALIZMA, u kome moja malenkost glumi jednu od glavnih uloga!Ulaz je slobodan!
Povedite koga želite i šaljite dalje ovu vest prijateljima.
Ko želi, može da pročita moju zbirku pesama BEZ SVEZE KRVI I VAZDUHA!Ona se može preuzeti sa Veb sajta (ZAVETINE) Novo Sazvežđe http://sites.google.com/site/zavetineinfo/

Pozdrav!

уторак, 22. септембар 2009.

Фотографије неуморног Тих. Стојановића

Вреди у сваком случају погледати фотографије неуморног Тихомира Стојановића, оснивача једне од најкреативнијих електронских мрежа на југоистоку Балкана. Погледајте, између осталог, и слике са гробља.
За више детаља и потврду позива, пратите доњи линк:http://www.facebook.com/n/?pages/Tihomir-Stojanovic- blog/111910539257&mid=120b7daG3c41c058Gd1bc15G4c

Tihomir Stojanovic - blog
Groblje
Groblje(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Fotografije Srbije: http://fotografijesrbije.blogspot.com - Planinarske akcije: http://planinarskeakcije.blogspot.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com...

Српско издаваштво... индиректно и директно

Опречно о киоск издању књига: Директорка НИН-а: Не видим разлог због којег би продаја посебног издања НИН-овом наградом овенчаног романа угрозила књижаре


То што ће издавачи и аутори потписати сагласност да њихово дело, уколико буде награђено НИН-овом наградом, добије реиздање у меком повезу и високом тиражу, у сарадњи са НИН-ом д.о.о., и да као такво буде намењено искључиво продаји на киосцима, никако не значи потписивање уговора са издавачем пре проглашења добитника признања. То такође не значи ни то да ће аутор и издавач имати мање шансе да добију НИН-ову награду, уколико не потпишу ову сагласност по доношењу одлуке жирија о ужем избору дела у конкуренцији, каже за „Политику” Јелена Дракулић-Петровић, директорка НИН д.о.о.
Ово објашњење директорке уследило је поводом текста у нашем листу, објављеног у суботу, у којем је критиковано објашњење измене Правилника о НИН-овој награди. Измењени и допуњени Правилник НИН-ове награде потписала је Јелена Дракулић-Петровић.
Према овој измени, у сусрет издавачима се излази продајом специјалног издања награђене књиге искључиво на киосцима, „у тешком времену у којем је драстично опала продаја књига, и у којем књижаре узимају велике рабате, а издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”. Став изнет у тексту, међутим, подржава мишљење да је НИН-ова награда сама по себи довољна реклама за издавача и аутора, и да тражење сагласности (написали смо – потписивања уговора) од издавача о накнадном пласирању награђене књиге, само штети угледном признању, а штети и издавачима и књижарама.

О овом делу образложења измене Правилника Јелена Дракулић-Петровић каже:
– Чињеница је да су књижаре и киосци два различита канала продаје књиге, и наша је намера у овом случају да та два канала остану комплементарна. Не видим разлог због којег би продаја посебног издања НИН-овом наградом овенчаног романа угрозила књижаре. Мислим да ће књижаре увек опстати, упркос продаји књига на киосцима. Издања награђене књиге и даље ће бити продавана у књижарама, а посебно издање биће јефтиније и у меком повезу доступно на киосцима, у тиражу од десет до петнаест хиљада. Такође, не верујем ни то да ће НИН-ов роман да „спасе” књижаре. Имали смо свесну и добру намеру да унапредимо НИН-ову награду, да књигу учинимо приступачнијом, и да на киосцима буде продавана и квалитетна домаћа литература. Зашто да на киосцима не буде пласирано и нешто што је заиста вредно?
У нашу редакцију јуче је стигло саопштење Групације за књижарство и дистрибуцију књиге при Привредној комори Србије, упућено и директорки НИН-а, које је потписао Александар Дракулић, председник ове групације, у којем, између осталог, пише:

– Када озбиљан политички недељник са дугом традицијом неговања истраживачког новинарства тврди да „књижаре узимају велике рабате, а издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”, онда морам да се запитам да ли је та оцена резултат Вашег истраживања или су то просто паушалне, непроверене тврдње.
Александар Дракулић се директорки обратио и следећом поуком:
– Прво да Вас упознам са појмом „рабата”. Према уобичајеној пракси, а и дефиницији Економске енциклопедије, рабат је разлика између малопродајне и велепродајне цене. Трговци, књижаре, добијају рабат, односно попуст од произвођача, издавача, јер купују производе, књиге, континуирано и у већим количинама. Занимљивост српског тржишта књига је да издавачи, готово сви, истовремено појединачним купцима директно продају књиге са попустима који су једнаки рабатима књижара. На тај начин, редовна малопродајна цена књига је она са попустом. Дакле, у просеку, српске књижаре немају рабат. Оне не само што не узимају велике рабате, већ су осуђене на пропаст јер не добијају рабат.

Александар Дракулић такође примећује једну нелогичност у оцени књижарског пословања: Ако неко узима велике рабате онда је он богат, плаћа добављачима, и нове књижаре се масовно отварају, због тога што је то веома профитабилан посао. Међутим, као што веома добро знате, многе књижаре су затворене, а постојеће тешко опстају. Нешто ту не штима, зар не? – пише Александар Дракулић.
У саопштењу је оспорена и оцена да књижаре „издавачима споро исплаћују новац од продаје књига”, што Дракулић сматра паушалном проценом, „због тога што међу књижарама има оних које редовно измирују своје обавезе према издавачима, а има и оних које то не чине”.
– Књижари који се грчевито боре да преживе ова тешка времена за књигу, овакве оцене не могу да прихвате као охрабрење да наставе са својим послом. Уместо оваквих оцена од озбиљног и аналитичког магазина пре смо очекивали истраживачки чланак о проблемима ове бранше, узроцима и могућим решењима за унапређење ове племените делатности. На жалост, НИН се придружио многобројним апелима да се књиге не купују у књижарама. Ако се настави ова синхронизована вишегодишња акција продаје књига преко киоска, сајмова, вашара и уличних тезги, онда сасвим лицемерно звучи чуђење зашто нема књижара и зашто се књиге све мање читају – сматра Александар Дракулић, и додаје у обраћању директорки:

– НИН је приватна компанија и нико не може улазити у процене Ваших комерцијалних подухвата. Ви вероватно имате процену исплативости пласирања награђеног романа преко киоска. Исто тако, дозволићете, и ми књижари ћемо направити процену да ли награђени роман има сврхе држати у књижари када је већ на киоску. Надам се да ћете у неком од следећих издања НИН-а исправити штетне и нетачне информације о пословању књижара, као и да ћете још једном размислити о многобројним последицама измене Правилника о додели НИН-ове награде.


М. Вулићевић[објављено: у Политици, 22/09/2009]
погледајте коментаре


_______
Коментар: Овај чланак на најдиректнији начин сучељава заговорнике и противнике тзв. киоск издања романа... А иза свега тога има и још нешто: Успех врхунске манипулације дугогодишњих манипулатора. НИН-овом наградом се од почетка манипулисало, наметало - углавном оно што ретко када спада у област високе прозе... Том комунистичком наградом су дириговани критичари ( погледајте ко је и сада у том жирију!), држали на узди и онај мали број даровитих романсијера, што их је било у минулом веку. НИН-ова награда за роман године је - прегажена, диносаурус на издисају! Не може га оживети ни тзв. киоск издање! ...

Књижевни конкурси КЗЈ


КЗЈ - расписује конкурс за најбољи необјављени рукопис (поезије или прозе), само за чланове КЗЈ, за награду "Стева Средојевић Полимски". Конкурс је отворен до 01.11.2009. године.Радове слати под шифром,са решењем шифре у посебној коверти.


И конкурс за најбољу објављену књигу у 2009. години, за награду "Милорад Калезић". Конкурс је отворен до 01.12.2009. године.Књиге послати у три примерка.Рукописе и књиге слати на адресу:
Светислав Голић Стивулица Шавничка 43-Д/12, Београд
тел.: 2394-593 моб. 063 705 44 72


Татјана Дебељачки

уторак, 15. септембар 2009.

Дијана Кожовић, изложба слика, септембар 2009.


Васкрсење Димњаци, цигле, слепе фасаде, асфалт, зидови по којима могу да цртам, кровови по којима могу да ходам, људи у том амбијенту, на терасама. на реци, међу птицама. То ме је опчинило у најранијем детињству проведеном на Дорћолу, док сам гледала како теку косине и стрмине кровова, како леже хоризонтале и кидају вертикале, како се сусрећу ивице и како од тога зависе површине и даљине. Док сликам фасаде, димњаке. кровове, васкрсавам детињство.
Сви радови на овој изложби настали су током 2008. и 2009. на Дорћолу.
Дијана Кожовић
***
Рођена 1954. године у Београду.
Завршила Факултет ликовних уметности у Београду 1978. у класи професора Младена Србиновића.
Магистрирала је 1980. године на истом факултету у класи професора Драгана Лубарде.
Члан је УЛУС-а од 1980. године.
Године 1992. борави у Риму као стипендиста Министарства иностраних послова Италије.
Добитник неколико награда.
Преко тридесет самосталних изложби имала је у Београду, Ивањици, Сарајеву, Шапцу, Добоју, Земуну, Чачку, Славонском Броду, Пријепољу, Бечу, Лазаревцу, Приштини, Лесковцу, Руми, Мионици и Смедереву.
Групно излагала преко двеста пута. Учесник је многих колонија. Живи и ради у Београду.
Београд. Високог Стевана 31, тел. 2632 083Атеље: Косанчићев венац 19

Популарни постови

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"