Претраживање

Translate

НОВО!!

НОВО!!
ЧЕТВОРОГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

уторак, 01. децембар 2015.

До печата најмање 220 евра



ОСИМ таксе од 5.000 динара, коју ће грађани морати да плате да би озаконили објекат до 100 квадратних метара, биће им потребно још најмање 22.000 динара за извештај о затеченом стању са елаборатом геодетских радова. Цена овог документа "расте" са квадратуром објекта, али зависи и од локације на којој се налази, као и од пројектног бироа који се прихвати посла. 
Извештај подразумева излазак на терен тима инжењера, који чине архитекта, геометар, електроинжењер, који својим потписима доказују да је објекат функционалан и безбедан за становање.
- Део посла који би требало да уради инжењер коштаће минимум 12.000 динара, а још толико ће вероватно наплаћивати и геометри који праве снимак затеченог стања - каже Методије Конески, из пројектног бироа у Нишу. - Причало се да ће извештај коштати око 9.000 динара, али мислим да то није могуће направити за толико пара. Тај посао је сложен и потребно је четири до пет дана да се заврши. Мора се изаћи на терен, премерити и нацртати, а израда укључује више стручњака. Верујем да ће цена по квадрату бити од једног до два евра, али ће зависити и од величине објекта и локације на којој се налази. Јер, и ако је објекат од само 40 квадрата за њега је потребно урадити исти посао као и за три пута већи. Зато извештај сигурно неће бити могуће направити за 4.000 или 5.000 динара.
У геодетским канцеларијама у Београду кажу да ће снимак који је неопходни део извештаја, наплаћивати од 10.000 до 16.000 динара.
- Доста се спекулише око цене озакоњења и надлежни настоје да она буде што нижа - каже геометар. - То зависи од величине објекта и места, јер не кошта исто ако се налази у близини бироа и на 50 километара, у неком удаљеном месту.
Да би саставили извештај, приликом изласка на терен, геометар израђује геодетски снимак, док архитекта потврђује да објекат није склон рушењу и да нема озбиљних недостатака у изградњи. Уколико прикључак за струју није легалан мора се ангажовати електроинжењер који проверава исправност инсталација. Поступак траје од пет до десет дана, након чега се добија комплетан извештај потребан за озакоњење.
МИНИСТАРСТВО: ПРОВЕРИТЕ ЦЕНЕ
ГРАЂАНИМА се препоручује да на неколико места провере колико ће их коштати израда овог документа - саветују у Министарству грађевине. - У сарадњи са Привредном комором Србије, затражићемо од пројектантских кућа и предузетника да се укључе у процес озакоњења тако што ће омогућити што повољније цене за издавање овог извештаја. Уколико се постигне договор, на сајту Министарства биће објављене адресе пројектних бироа који су спремни да по повољним ценама издају извештај о затеченом стању.


До печата најмање 220 евра | Економија | Novosti.rs

субота, 22. август 2015.

Ovo voće ubija rak. I to nakon nekoliko minuta!


Ova vijest se nevjerovatnom brzinom proširila internetom i dala je nadu milionima ljudi. Znanstvenici su pronašli prirodno i vrlo djelotvorno sredstvo protiv raka. I to sasvim slučajno!
Istraživački tim je slučajno primjetio da veliki broj životinja jedu ove čudne bobice, ali nakon toga brzo ispljuju sjemenke. To je probudilo znatiželju u njima i željeli su znati zbog čega je to tako.
Rezultati su ih ostavili bez riječi…
      
   ***
   Novinarska patka, oglasni trik? Ili je zaista otkriven spasonosni lek?

    __________________
  
    

Otkrivene magične bobice: Naučnici tvrde da leče rak

20. 08. 2015. 06:00 | Komentara: 5
T.B. | Foto: Copyright: Facebook/FontaineapicrospermaKrebsheilung

Vest koja je neverovatnom brzinom obišla svet i ulila nadu mnogim ljudima da je pronađen lek za izlečenje koji boljuju od karcinoma. Naučnici sa "QIMR Berghofer Medical Research Institute" u Kvinslendu u Australiji tvde da su pronašli potpuno zdrav i prirodan lek koji je testiran na pacijentima obolelim od različitih vrsta karcinoma.



U pitanju su čudotvorne bobice kojih ima samo na teritoriji severne Australije. Ovu biljku možete naći pod nazivom „fontainea picrosperma”.

Istraživački tim je zaintrigiralo slučajno zapažanje životinja koje su jele ove bobice, pa su tako odlušili da sprovedu detaljnija istraživanja i otkriju sve pogodnosti ove biljke.


Istraživanje je sprovedeno na psu koji je imao teži oblik tumora, a povoljan rezultat je zapažen nakon samo 15 dana, kada se tumor povukao u potpunosti. Međutim, naučnici su fascinirani zapažanjem da nakon samo 5 minuta su vidljive promene na testiranim životinjama.
Zabeležen je i slučaj izlečene žene Martina Tošo, koja je pristala da bude dobrovoljac u testiranju delotvornosti i magičnog delovanje ove biljke. Ona je imala melanom kože, a nakon primene ovakve terapije, rezultati su pokazali da je izlečena.
        (Preuzeto: Žena.blic)
   

петак, 07. август 2015.

Многи српски песници стреме читавог живота да напишу песничку књигу попут књиге “Аврам”, какву написа Драган Борисављевић, а да им та жеља оста – пуста (неостварен) / Александар Лукић

Годови, знак препозвања. Кругови "Заветина"
(...) Многи српски песници стреме читавог живота да напишу песничку књигу попут књиге “Аврам”, какву написа Драган Борисављевић, а да им та жеља оста – пуста (неостварен). У позном животном добу ( кад је песник Борисављевић и поезија у питању – тек три објављена наслова у досадашњем опусу),  Борисављевић -  како се каже - на измаку снага, без икаквих калкулација пише готово тестаментарне песме и стихове посвећене свом роду, без улагивања било коме, сводећи рачун о “оном што смо били, и што смо могли бити” - премошћавајући ограниченост и несавршеност човека  кроз време, “наш страшни и језовити ход ка успону и пропадању”. Имајући јасан став о чему и зашто пева као и то за кога пева, Борисављевић је трагајући за истином одбијао да устукне пред сабластима времена, пред сенкама са натакнутим капуљачама на глави, пред лепотом склизлом са сечива у краткотрајном севу, пред савременицима, -  ишао је усправан према страви која је долазила из бездана, све време трезан и усправан верујући у поезију и у њену животодајност која избија из њеног врела. Знајући о чему и за кога пева, истини одан, песник Борисављевић дакле, не мари пред чињеницом да га певање као оца свог могу довести на стуб срама. Што у нашој култури и књижевности не би била првина.

            Кроз митског и прадревног јунака – Аврама, оца нашег, стваралачки зрело и као каква музичка арија компоновано без грешке, стихови су доведени до савршенства у песмама,  из којих се не може ни реч одбити као вишак. Аврам беше идеалан симбол и метафора да се саопшти и испева предање од почетка до краја о свеколиком нашем постојању, о свеколикој историји нашег лица и наличја. Трагедију људског постојања, трагедију рода свог, све избочине знане и незнане, оштре и најчешће незаобилазне проистекле из мрака, песник је учинио прихватљивијим и за људски ум подношљивијим. 

            Зашто не рећи и то да су на песничкој теми о национу, многи песници досад поломили зубе, већина знаних углавном. Ја бих додао да је књига  Аврам чекала дуго оца да би била рођена. На начин на који је рођена.  У крају у ком је настала. Морала је бити написана. Од Борисављевића. У Прокупљу, за оне који одбијају да то знају – Пијемонту српства.
На оним местима на којима, ако их има, одбија да то буде, Аврам постаје и сам песник Борисављевић. А о нама? Бог с нама! И за нас, понекад намах отуђене од живота има наде. Енергија ове књиге сведочи животодајношћу којом нас дарује....


Александар Лукић

У Пожаревцу почиње рушење нелегалних објеката



НАКОН пет година безуспешних покушаја, Градска управа Пожаревца одабрала је фирму која ће рушити бесправно сазидане грађевинске објекте. У поступку јавне набавке ангажована је EG group company из Земуна, са којом је уговор склопљен на период од 6,5 месеци - од 16. јуна до 31. децембра. Ова фирма уклањаће бесправне објекте до висине уговорене суме од 2,5 милиона динара са урачунатим ПДВ.
Иако су по граду годинама ницали бројни бесправни објекти, није имао ко да их уклања, јер у поступку јавних набавки није било пријава, или би се пријавила нека фирма која не испуњава тражене услове. Међутим, иако је последња јавна набавка успела још у мају, не зна се шта ће се рушити, јер Град до данас није сачинио такав списак.
- У току је поступак доношења Програма уклањања објеката на територији града, према решењима грађевинског инспектора, донетих на основу Закона о планирању и изградњи - рекла је Оливера Најдановић, начелница Одељења за инспекцијске послове и послове комуналне полиције.
Чак и ако би се наведени програм донео ових дана, већ су изгубљена скоро два месеца, пошто уговор са земунском фирмом тече од средине јуна. Кад буде почело рушење, биће занимљиво видети који су "дивљи" објекти на списку, а који су, у међувремену, успели да се легализују. Наиме, такви објекти избегли су рушење не само зато што то није имао ко да изведе, већ и зато јер су власници подносили захтев за легализацију. То је, аутоматски, не само одлагало рушење, већ и спречавало поступање било које инспекције, јер је тако прописао Закон о легализацији.
Док годинама чекају на легализацију, власници "дивљих" пословних објеката могу у њима несметано да раде, независно од тога да ли су безбедни или ризични за оне који у њих улазе. Судећи према подацима које је "Новостима" дао Војислав Пајић, начелник Одељења за урбанизам и грађевинске послове, решавање захтева тече веома споро.
- Одсеку за легализацију укупно је поднето 15.249 захтева. Од тога, до 17. јула ове године решено је 2.183, тако да је у процедури још 13.066 захтева - рекао је Пајић.

КРИТЕРИЈУМИ
- ПРОГРАМ уклањања објеката садржаће план који се предлаже на основу следећа четири критеријума: заштита јавног интереса, заштита суседских права, поштовање временског редоследа почетка вођења управног поступка и генерална превенција - појаснила је Оливера Најдановић.


У Пожаревцу почиње рушење нелегалних објеката | Србија | Novosti.rs

понедељак, 01. јун 2015.

Ђуро и Илинка Трифуновић из Хамилтона у Канади тестаментом оставили милион долара Институту за мајку и дете у Београду

Вест да су покојни Ђуро и Илинка Трифуновић из Хамилтона у Канади тестаментом оставили милион долара Институту за мајку и дете у Београду наишла је на опште одобравање, али и на чуђење и неверицу. Зар има оних који се из далеке Канаде сете да дарују док домаћи тајкуни и политичари који, можда, имају и више новца, мисле само на себе? Ко су ти људи, питају се многи и у Србији и у Онтарију јер, осим у широј породици Трифуновић, за ово доброчинство се доскоро није знало.
ч
Ђуро и Илинка Трифуновић су у Канади живели од 1957. године. Ђуро се упокојио крајем 2011, а његова супруга с којом је у љубави живео више од 55 година пре скоро две године. Ђуро је отаџбину као млад четник напустио још 1945. Зато запрепашћује чињеница да је неко ко је отишао пре више од шест деценија из "старог краја", како отаџбину назива тзв. стара емиграција, имао осећај и жељу да помогне, да остави нешто иза себе друштву и заједници где, заправо, никада није ни живео.

Одан православљу

Ђуро је рођен у религиозној породици у селу Риђане код Книна. У дому Трифуновића су се неговале породичне вредности и оданост православљу. Одрастао је са сестрама Маријом, Илинком, Станом и Милицом и браћом Васом, Милошем и Душаном. На позив старијег брата Васе 1941. Ђуро се прикључио четничком покрету. После рата браћа Трифуновић следили су пут многих припадника четничког покрета, побегли су из комунистичке Југославије. Прво су били у кампу у Напуљу две године, а 1947. су стигли у Енглеску. Годину дана касније стижу у Канаду.
Ђуро је сваки пени свог новца зарадио тешким, мукотрпним радом, стекао је доста, јер не само што је био вредан, био је и паметан и знао како с парама, а онда их оставио на добробит свима, попут чувених српских задужбинара из 19. и с почетка 20. века.
- Поносни смо на стрица и стрину и њихову одлуку да оставе милион долара Институту за мајку и дете у Београду - каже за "Вести" Ђорђе Џорџ Трифуновић, Ђурин синовац који живи у Хамилтону.
- Још 2010. године ми смо знали за њихову одлуку и нисмо били изненађени. Они су били великодушни, племенити људи који су помагали фамилију и српску заједницу и увек су добро знали коме је помоћ потребна и где је најважније да се упути. Сваки пени су зарадили тешким и истрајним радом и имали су свако право да новац оставе коме год хоће. Њихов живот није био нимало лак, срели су се у Енглеској, након што је Ђуро као четник побегао из Југославије и две године провео у избегличком кампу у Напуљу. Стрина је у Енглеску дошла да посети оца, ту се родила љубав и заједно су провели више од 55 година. Како се родила идеја да новац оставе Институту, не могу са сигурношћу да тврдим; претпостављам да је стриц желео да остави неки легат за себе и стрину. Ми, чланови шире фамилије, смо сви прилично на својим ногама. Рођацима у Србији су увек помагали и верујем да су се потрудили да се ти рођаци збрину. Увек су помагали свима којима је требала помоћ. За дечју болницу су се одлучили, верујем, јер су сматрали да су деца, а своје нису имали, највеће благо на овом свету. А потреба да се помогне установи која лечи болесну децу, знајући свог стрица, наметнула се сама од себе, то јест по срцу и осећају - прича нам Џорџ.
По доласку у Канаду брачни пар Трифуновић прво је живео у Виндзору, потом у Хамилтону. Радио је Ђуро с братом на фармама дувана и на грађевини, док нису нашли посао у фабрици. После девет година рада у ноћној смени Ђуро је одлучио да напусти посао и оснује своју фарму. Новац су Трифуновићи зарадили гајећи ћурке и друге животиње, 30 година радећи мукотрпно и вредно и паметно газдујући. Када је Илинка била близу 65. године живота, Ђуро је одлучио да се пензионише, већ загазивши у седамдесете. Трифуновићи су одувек били захвални Канади за могућности и прилике које им је пружила. Никад, међутим, нису заборавили отаџбину, своје огњиште и оно одакле су потекли. Као пензионери Ђуро и Илинка два пута су посетили отаџбину.
Трифуновићи су били међу оснивачима цркве Светог Николе у Хамилтону и четничког дома у Вајнони. После пензионисања преселили су се у близину цркве, која им је за живота остала духовно извориште и средиште. Колико год био активан у тадашњој српској заједници у Хамилтону и при четничкој организацији Равна гора, Ђуро није заборављао ни своју браћу и сестре. Помогао је њима и њиховој деци кад је требало и кад им је било најгоре. Успео је и да одржи дуговечно, топло пријатељство са кумом Лазаром Драгићевићем из Виндзора.

Великодушна жена

Илинка је потекла из породице која је неговала исте вредности као и Ђурина. И она је у Канади радила у фабрици, била активна у Колу српских сестара, неговала диван и близак однос са нећацима и нећакињама, њих 13-оро у Канади, Србији и Енглеској. Са супругом је 30 година раме уз раме радила на фарми и помогла му да остваре изванредан успех на том пољу. Посвећена Богу, мужу, широј фамилији, кумовима и српској заједници, Илинку памте као изузетну жену чија је љубав, великодушност и племенитост дотакла све који су је знали.
Ђуро и Илинка готово да нису имали никакво формално образовање. Бог им је дао памет, интелигенцију и обдарио их "чојством" каквим су се дичили многи из тих старијих генерација. На млађима је да се угледају, а имају на кога.
        =извор: ВЕСТИ

понедељак, 02. март 2015.

Novi tekstovi Zorana M. Mandića, i kritika Radovića


Put prema porodičnom groblju u P.Fotografija ZAVETINA
ZORAN M. MANDIC

PUSTO OSTRVO

Malo je na zemlji mesta na kojima
postoji pusto ostrvo
 kao nešto sasvim
Drugo
između brojnih pitanja samoće pomešane sa
Tišinom sa
njenim neotuđivim pravom na opise pristajanja u
koje ih uvlače nesmotrene opstrukcije misli
njihov dijalog sa natrpavanjem reči

____________________




ESEJI KAO ŠEJKINI CRTEŽI
Zoran M. Mandić  Mali naslovi, drugo dopunjeno izdanje (Intelekta, Valjevo 2008)

„Moj bol je fragmenat! Moja radost je fragmenat!“ veli Tin Ujević u jednom od svojih užarenih i lucidnih eseja kojima je znao dati stempel prosvijetljenja i inovavnosti. Mali naslovi Zorana Mandića doimaju se kao sadržajni fragmenti jedne filozofije, jedne poetike, jednog života i literature. 
videti više: https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/esejikaosejkinicrtezi

понедељак, 09. фебруар 2015.

Господо, Планина даје посланике, рече наставник Раденковић, а Морава тикве...

Несврта/ Звонко Николов

Возимо се уз монотон звук брисача и логореичан напад Председника. Уста није затворио од Ниша до Ораовице, али из читаве бујице анегдота, крпица сећања, реминисценција, дигресија и козна чега није све ту било, издваја се једна причица везана за његовог оца, наставника српско-хрватског у школи моравског села Чокот. Најбољ ђак те школе био је ђак пешак са неке оближње планине, Јастрепца или Селичевице. Чокотанима није било јасно како дете које пешачи сатима и оскудева у времену за учење може да буде најбоље а да му се њихови чокотанчићи немогу ни принети. Господо, Планина даје посланике, рече наставник Раденковић, а Морава тикве. Прича је поучна односи се и на гостољубље што ће се видети у даљем тексту. А што се тиче посланика, очигледно да су демографске миграције оставиле последице. Опустеле су планине сав свет се спустио у разне Мораве.
Гостољубље код Бановића
Гостољубље код Бановића
Дакле, стигнемо до Ораовице поздравимо се са Шиљаном / http://www.otklon.com/%C5%A0iljan.htm/ и оставимо га да помаже Шиљанки око ручка. Сипи ситна, досадна кишица, неколико пута свлачимо и облачимо кабанице. Лош сеоски пут нас пење кроз део Ораовичке махале, Воинци и нови налет кише нас утера под трем штале прве сеоске куће у Несврти. Да је кућа жива није било никакве дилеме. Псето на ланцу, живина у авлији, попке пред вратима. Позвасмо гласно, домаћинеее и појави се момак, није се још домако до тридесете. Упустимо се у разговор и уз озбиљно пружање отпора нисмо могли да избегнемо позив да уђемо у кућу. У кући живе три генерације. Најстарији  Слободан Банковић, физички потрошен човек, без искре у себи. Ту су још и снаја и двојица унука Михајло и Милош, ако сам погрешио нека ми не замере. И ето , прича са почетка о планинцима приказа нам се у “ сточићу постави се“. Сир и пихтије, сланина и сушенице те грејана мека ракија. Развезла се прича, момци су дунђери што је уз цигларе овде основноIMAG2483 занимање. Порекло становника што немогу да се сврте је из
Кукавица
Кукавица
црнотравског краја. Сто наново допуњују што није чудо јер је Председник усијао виљушку. Срећа никада не иде сама, подиже се измаглица, сунце се најпре стидљиво проби кроз облаке па онда сину пуним сјајем. Сликамо се пред кућом, захваљујемо на гостопримству и крећемо право у плаветнило. Лепа је Кукавица, благо заталасана, издељена потоцима, долинама, шумовита са прокрченим пашњацима и махалама на најлепшим местима. Са највише тачке над селом одређујемо трасу за повратак. Ходамо по билу, остављамо села Падеж и IMAG2486Копашницу са западне стране у даљини се виде Тулово и ,да простите,  Загужане. Поново смо ушли у Воинце, овог пута са горње стране. Жеђ од јаког мезета  нас, а Председника од ,богами, ручка, натера да питамо за продавницу у селу, наравно да је нема али пиво може да се IMAG2489попије код баба Љиљане Јанковић. Лепо угашене жеђи рутински се спустисмо до Шиљанке и Шиљана. Све похвале домаћици на срцу и умећу.
     =извор: Калафат


петак, 23. јануар 2015.

Beograđanin kome je ledeno prostranstvo otvorilo nove horizonte

Beograđanin D. R. (28) je zbog plate od 1.500 dolara bio spreman da ode na kraj sveta. I jeste. Tamo, u dalekom Sibiru, između intervencija specijalaca i davljenja u živom blatu postalo mu je jasno da uz taj novac ide i jezivo opasna cena.

Srbin savladao Sibir
Srbin savladao Sibir, Foto: Privatna arhiva
Sveže diplomirani mašinski inženjer se dobro preračunao. Radiće na izgradnji ogromne naftne rafinerije i na svakih šest meseci imati odmor od mesec dana. Zvučalo je lako. Nije bilo.
- Počeo sam da da radim 10. juna 2013 godine, a posao sam dobio 3 meseca pre nego što sam diplomirao. Zaposlili su me na preporuku, jer je u tom trenutku mojoj firmi falilo mašinskih inženjera, zbog obima novog posla koji su dobili u Rusiji. Priveo sam studije kraju i spakovao se - priča Srbin za "24 sata".

Srbin savladao Sibir
Ledeno prostranstvo ga je u početku plašilo, Foto: Privatna arhiva
Odredište su mu bili sibirski grad Tjumen i početna plata od 1500 dolara. Tek kad je stigao shvatio je da će to biti krvavo zarađen novac.
- U proseku sam radio 16 sati dnevno i to mi nije padalo teško, jer sam želeo da naučim, kao i da se dokažem. Uvek mi je bilo bolje da radim što više i imam što manje slobodnog vremena, jer slobodno vreme podrazumeva razmišljanja šta sam ostavio za sobom u Srbiji - priznaje građevinac.

Srbin savladao Sibir
"Kada sam stigao bio sam u potpunoj neverici", Foto: Privatna arhiva
Mesto na koje su najgore neprijatelje slali po kazni njemu je trebalo da postane dom, a on je već prvog dana hteo da se iseli.
- Kada sam stigao, bio sam u potpunoj neverici, jer nas niko nije čekao, samo su nas odbacili na gradilište, sa koferima i to je to. Smeštaj je bio u sirotinjskom delu grada gde su do pre 5 godina bile bande. Niko me nije razumeo ni reč, a o poslu nisam imao pojma. Hteo sam da se vratim u Srbiju ali čim sam sutradan izašao na gradilište, hodao sa belim šlemom (beli šlem nose šefovi) i shvatio da mi je gradilište u krvi. Posle 10-15 dana od mog početka rada, dobio sam ekipu radnika od 20 Rusa i počeli smo da gradimo najveću rafineriju nafte u Tjumenu, veličine dve naše rafinerije u Pančevu - otkriva mašinac.

Srbin savladao Sibir
Irvasi kao prevozno sredstvo, Foto: Privatna arhiva
Beograđanin nije gradio samo postrojenje. Morao je da izgradi i karakter. Jer ruska tajga ne prašta.
- Temperatura zna da opadne u roku od 10 minuta za čak 20 stepeni. Leti su komarci nemilosrdni, a još gora napast su moške (mušice) koje idu u rojevima i ulaze u oči, nos i usta i prate vas gde god da krenete. Protiv njih u principu nema leka, sem spreja od vanile, od koga se komplet ulepiš. Ujedaju i obadi, a bežeći od njih možeš da završiš u živom blatu do kuka. To kažem iz ličnog iskustva, ali imao sam sreće da su se oko mene uvek nalazili radnici, da me izvuku - priča D. R. koji se od muke zbližio sa ostalim radnicima.
"Onoliko alkoholičara nisam očekivao"
- Alkohol je na gradilištu strogo zabranjen iako se tog pravila mnogi ne pridržavaju. Znao sam da Rusi generalno imaju problem sa alkoholom, ali nisam očekivao toliko alkoholičara, iako sam iz Srbije, a i sam volim da popijem. Posle tri meseca rada, došao sam u situaciju da sam morao da otpustim nekolicinu svojih radnika, jer su pre svega ugrožavali bezbednost drugih ljudi na gradilištu, iako su bili vrhunski majstoji u svom poslu. Prvi put sam se suočio sa donošenjem teških odluka, ali uvek ću reći, to je samo jedno iskustvo više.

Kada je čovek tako daleko od kuće svaki prijatelj mu je kao rod rođeni, pa su mašinci počeli da se pomažu i brzo se uklopio. A onda je na gradilište došao Amon, pripadnik ruskih specijalnih jedinica.
- Došao sam na turističku vizu. Jedna od ružnih strana ove avanture je što smo ni krivi ni dužni, bili dovođeni u situaciju da imamo problema sa zakonom. Amon je tražio Uzbeke, koji su radili kao najjeftinija radna snaga, naravno bez ikakvih papira. Prema nama su bili blaži, mada su u dosta slučajeva koristili silu. Jednom su došli i sve odveli u stanicu, a ja sam se izvukao jer su zbog svetle puti mislili da sam Rus - priseća se Srbin koji je napravio jednu vrlo "ne Rusku grešku".
Nepoznavanje snalaženja na hladnim temperaturama umalo da ga košta prstiju.

Srbin savladao Sibir
Temperatura pada i do -42 stepena!, Foto: Privatna arhiva
- U Sibiru možeš samo jednom tanko da se obučeš.Jedan dan u januaru, temperatura se spustila na -42 stepena. To je najniža temperatura na kojoj sam bio do tad, ali radovi se nisu zaustavljali ni u jednom trenutku, iako su bili maksimalno otežani.
Tog dana, šetajući se od objekta do objekta, zazvonio mi je telefon, skinuo sam rukavicu da se javim, pričao 15 sekundi, dok ruka nije počela da me boli od hladnoće. Shvatio sam da moram odmah da uđem negde gde je toplo, jer sam na prstima leve ruke osećao neizdrživ bol. Trkom sam ušao u prvu kancelariju, skinuo rukavicu i video da su mi mali i domali prst kompletno beli, kao sneg. Tada sam video šta znače priče o promrzlinama i koliko su te temperature opasne - upozorava mašinac.

Srbin savladao Sibir
"U Sibiru sam postao ono što jesam" Foto: Privatna arhiva
I sam je svestan da ga je puka sreća spasla od većih posledica. Još minut nesmotrenosti i ostao bi invalid. Ali naučio je lekciju.
- Danas mi je plata 2.5 puta veća zahvaljujući mom trudu i posvećenosti poslu. Bilo je to jedno novo iskustvo u kome sam se kalio i postao ono što jesam, kaže Beograđanin kome je ledeno prostranstvo otvorilo nove horizonte.
      = izvor: 24 sata

понедељак, 12. јануар 2015.

Dragi Srbi – srećna vam Nova 7524. godina!

Reč “kalendar” vuče koren iz našeg jezika, jer je ova složenica nastala od dve naše reči “kolo” i “dar”. Nije potrebno pojašnjavati značenje ove složenice. U našem narodu postoji ogromno kalendarsko znanje, sačuvano u mitologiji, epskoj poeziji, običajima i svakodnevnom životu. Srbin je od postojanja bio stopljen sa prirodom i bilo je neophodno da njene promene poznaje kod sebe.Zato Srbi imaju jedan od najstarijih i najtačnijih kalendara na svetu. O ovom kalendaru se vrlo malo zna i govori mimo kruga “posvećenih”, jer je gotovo čitav vek koji je za nama, bio “tabu tema” i među samim Srbima.
Idejnim tvorcima srpske falsifikovane istorije nije odgovaralo postojanje ovog kalendara, jer se on nikako nije uklapao u njihove tvrdnje o nastanka i opstanku Srba. Naime, srpski kalendar je dosezao toliko daleko u prošlost, mnogo duže od njihove sopstvene istorije!
Foto: tasteful-events.com
Foto: tasteful-events.com
Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država do 19. veka i po njemu su pisane sve povelje, zakoni, odluke, obligacije među ljudima, a njega danas zvanično koristi Srpska pravoslavna crkva i on se smatra njenim Ustavom, budući da ga je još 1119. godine u crkveni kodeks uneo Sveti Sava.
On datira od perioda vinčanske kulture, još od 6. veka pre naše ere, na šta ukazuje i simbol za vreme, koji je karakterističan i prikazuje luk sa dva preseka. najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste jedan nadgrobni spomenik iz ovog veka, a ono što je zanimljivo jeste da je datiranje izvršeno ćirilicom, što pokazuje da je to pismo postojalo i pre Ćirila i Metodija.
Kao zvanični srpski kalendar, uvodi ga Sveti Sava u 13. veku i koristio se sve do 19. veka. Do tada je sve datirano po njemu – knjige, povelje, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture, a tome u prilog govori i činjenica da je na Smederevskoj tvrđavi u zidine uklesan datum izgradnje po srpskom kalendaru.
Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Kaster
Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Kaster
- Mnogi spomenici i manastiri datirani su po srpskom kalendaru. Na primer, spomenik caru Lazaru koji je podigao despot Stefan Lazarević, najučeniji čovek tog vremena. Tu piše da se Kosovska bitka održala 6897. godine, a to se nikako ne uklapa u naše saznanje. Najnovije istraživanje koje smo uradili pre dve godine kaže da se u Vujanskom manastiru, koji se nalazi između Čačka i Gornjeg Milanovca, nalazi krst blaženopočivšeg Patrijarha Pavla koji je datiran po srpskom kalendaru – rekao je Milan Stevančević, najbolji poznavalac kalendara kod nas, koji se njegovim izučavanjem bavio skoro 40 godina.
Prema srpskom kalendaru, godina se deli na leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, dok zima na Mitrovdan, 8. novembra. Istražujući dalje i tumačeći to sa naučne strane, ovo su dva datuma kada se smenjuju dva godišnja doba, što se poklapa i sa sunčevim kalendarom kada se menjaju energije.
To je potvrdila i NASA, koja je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklanjaju sa elektromagnetnim promenama Sunca.
- Po srpskom kalendaru, Sunce se posmatra kao živo biće koje se smatra i božanstvom. Ono je lice koje služi srpskom narodu za datiranje mnogih prirodnih pojava, kao što je, na primer Preobraženje, a ono se javlja 19. avgusta. Tada se menjaju gora i voda. Da se menja gora znamo po lišću koje žuti i opada, a šta znači “menja se voda”? – ističe Stevančević i dodaje:
Foto: Wikipedia/public domain, Printskrin: Youtube/cumcaki
Foto: Wikipedia/public domain, Printskrin: Youtube/cumcaki
- Kada je Beogradska škola meteorologije istraživala hemijski sastav vode 2008. godine, zaprepastili smo se da se 19. avgusta menja hemijski sastav kiše. Do tada je kisela, a od tada alkalna ili neutralna. Pitanje je kako je naš narod znao da se tada menja i sastav vode, jer smo mi ovo otkrili uz velika magnetna sredstva, aparate i instrumente.
Godina po srpskom kalendaru počinje početkom aprila i usklađena je sa gregorijanskim, što je zasluga Svetog Save, koji je u 13. veku prihvatio rimsko označavanje mesec dana, kako bi pokazao zajedništvo hrišćana.
Prema protokolu srpskog kalendara, prvo se pokazuju godina, pa mesec i dan, za razliku od drugih kalendara koji prikazuju dan, mesec i godinu. Ono što je zanimljivo jeste da ni jedan drugi kalendar nema takvo datiranje, ali i to da se kompjuterska obrada vrši po protokolu srpskog kalendara.
Foto: Wikipedia/ Chevassu
Foto: Wikipedia/ Chevassu
Dok se u Srbiji o ovom veličanstvenom kalendaru ćuti, za istraživanje istog zainteresovane su institucije u Portugalu i Indiji, kao i američke izadavačke kuće i NASA koja je i potvrdila povezanost kalendara i prirodnih pojava. Prema Stevančeviću, radiće se na novim saznanjima kojih ima dosta, budući da se podaci o srpskom kalendaru nalaze u starim rukopisnim knjigama, koje imaju veliku istorijsku i naučnu vrednost, a koje su odnete iz zemlje i nalaze se u muzejima i bibliotekama širom Evrope.
Meteorološki sateliti dokazuju da su “gorski carevi” bez svemirske tehnologije, posle Mitrovdana nekako znali da Sunce smanjuje aktivnosti na severnoj hemisferi i mudro se povlači kod jataka na zimovanje. Narodni srpski kalendar na neki način poznaje termine promena elektromagnetizma Sunca, a takva preciznost ne može biti slučajna, jer zahteva mnogo znanja iz kosmičke meteorologije. Time se ponovo postavlja pitanje neke izgubljene civilizacije.
Prema tome, dragi Srbi – srećna vam Nova 7524. godina!
        = izvor: Telegraf

субота, 10. јануар 2015.

Puna šaka oraha , zagrljaj, melodije...


PREVIŠE obaveza, a premalo slobodnog vremena, stres na poslu i kod
kuće, brz tempo života i nedaće raznih vrsta s vremena na vreme zategnu
nerve kao strune. Tada se najčešće javljaju razdražljivost, nervoza,
napetost, gubi se samokontrola, mada posledice mogu da budu i depresija,
melanholija.
Razlozi lošeg raspoloženja su najčešće fizičke prirode:
nedostatak sna, nizak nivo šećera ili potreba za fizičkom aktivnošću,
ali takođe i stres, nedostatak izbora i zabave, potreba za ljudskim
kontaktom, briga o drugim ljudima. Da bi se popravilo raspoloženje
nekada je dovoljan dan odmora, zagrljaj drage osobe, lepa reč, razgovor
sa prijateljima, miran san. Može da pomogne i neki napitak iz kućne
biljne apoteke, koji smiruje, a ne stvara zavisnost. Recimo, nerve će
lako opustiti valerijana, glog, kamilica i etarsko ulje lavande u
kupkama ili aromaterapiji.
Muzikoterapija
Dokazano je da neke melodije ublažavaju napetost, a druge ulivaju energiju.
Muzika je moćno sredstvo koje utiče na raspoloženje i nivo energije, ali
je važno da u ključnom momentu odaberete pravu melodiju. Za trenutke
opuštanja pogodne su spore melodije, ali to može da bude i neki brži
ritam jer je izbor muzike vrlo subjektivna stvar. U svakom slučaju treba
izbegavati tužne pesme koje će vam još više pokvariti raspoloženje.
Masiranje ušne rese
Oslobađa od bolova i napetosti u glavi, vratu i ramenima, a takođe pomaže da se koncentrišete i izborite sa migrenom.
Zagrljaj
Ako to činite sa nekim koga volite, posle dvadesetak sekundi osetićete nalet pozitivne energije.
San
Trudite se da dovoljno spavate jer ljudi kada su neispavani ne možu da budu
energični, pozitivni i nasmejani. Ranije odlazite na počinak, a ujutru
ćete se osećati spremno za sve izazove tokom dana.
Odmor
Kada se posle napornog dana vratite kući, sklonite mobilni, pustite muziku
koju volite, ispružite se na krevetu uz omiljenu knjigu, ili prelistajte
novine i magazine. Uživajte u razgovoru sa najbližima, zapravo radite
sve ono što će odvući pažnju od obaveza, kompjutera i mobilnog telefona.
Valerijana
U narodnoj medicini se koristi za smanjivanje nervoze, protiv
razdražljivosti i za čvršći san. Napitak za umirenje se priprema od 200 g
sitno iseckanog korena odoljena, koji se stavi u teglu, prelije
komovicom i zatvori. Povremeno treba promešati varjačom, a posle 10 dana
procediti. Na kocku šećera sipajte po 20 kapi i uzimajte tri do četiri
puta dnevno.
Mirođija
Iako je jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih začina, vrhovi procvetalih grančica i
plodovi mirođije su i lekoviti. Zreli sadrže etarsko ulje, azotna
jedinjenja i pektin. Koristi se da ublaži napetost, za bolje
raspoloženje i protiv nesanice.
Fizička aktivnost
Vežbanje u mozgu pospešuje lučenje endorfina, materije koju ljudi nazivaju još i
hormonom sreće. Možete da trčite, vozite bicikl ili rolere, brzo
hodate, plešete, a čak i obavljanje kućnih poslova može da podigne nivo
endorfina i popravi raspoloženje.
Ispravite se

Istraživanje naučnika sa Novog Zelanda ukazuje da položaj u kome držimo telo utiče i
na osećanja. Uspravan položaj tela povezan j sa većim samopouzdanjem,
manjim socijalnim strahom i manjom pojavom neprijatnih emocija. Ovakvo
držanje ima i dobar uticaj na zdravlje, a takvi ispitanici su imali
zdravije srce i normalan krvni pritisak.
Omega 3
Imajte uvek pri ruci kesicu oraha i grickajte ih pomalo da popravite
raspoloženje. Takođe, češće jedite salatu od lososa. Naime, i orasi i
losos sadrže omega-3 masne kiseline, koje povećavaju otpornost prema
depresiji.
Puna šaka oraha da opustite nerve | Zdravlje | Novosti.rs

Популарни постови

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"